Zašto je jugoslovenski dug strmoglavo rastao?

Trgovinski balans je makroekonomski pokazatelj odnosa veličine uvoza i izvoza iz jedne zemlje. Ako je trgovinski balans blizu nule, to znači da su uvoz i izvoz otprilike jednaki. Ako je trgovinski balans pozitivan, ta zemlja izvozi više nego što uvozi i kažemo da postoji trgovinski suficit, a ako je balans negativan, uvoz premašuje izvoz i ta zemlja je u trgovinskom deficitu.

Kada je izvoz veći od uvoza, strana valuta (kojom stranci plaćaju proizvode te zemlje) se nagomilava u zemlji izvozniku. S druge strane, ako je izvoz manji od uvoza, strana valuta (kojom ta zemlja plaća uvoz) se odliva iz zemlje. Zemlje koje konstantno imaju negativan trgovinski balans se u isto vrijeme zadužuju kod stranih kreditora da bi nadomjestili nedostatak strane valute koja se iz zemlje konstantno odliva. Nije teško vidjeti zašto je ovakvo stanje neodrživo na duže staze, tj. održivo je samo dotle dok strani kreditori žele da zemlji dužniku pozajmljuju novac.

Ranije sam govorio o strmoglavom povećanju jugoslovenskog duga sedamdesetih godina prošlog stoljeća, ali nisam ništa rekao u uzrocima tog povećanja. Pogledajmo sada o čemu se radi. Ako pogledamo ukupan jugoslovenski trgovinski deficit tokom sedamdesetih godina, uviđamo da on ubrzano raste između 1970. i 1980. Štaviše, taj deficit raste čak i brže od jugoslovenskog spoljnog duga, što znači da, u odsustvu nekog drugog izvora strane valute kao što su doznake emigranata, strana valuta se odlivala iz Jugoslavije. Ovo znači da su u budućnosti bili potrebni još veći krediti ako bi se trend trgovinskog deficita nastavio.

A šta je to Jugoslavija uvozila? Uvozila je uglavnom repromaterijal kao što su nafta i sirovine. Ovakva struktura proizvodnje ne obećava povećanje produktivnosti u budućnosti kojim bi se mogli otplatiti dugovi. Struktura proizvodnje u kojoj se pozajmljuje novac da bi se kupili repromaterijali prestaje biti održiva onda kad izvor kredita presuši, a to se u slučaju Jugoslavije desilo 1980. godine. Jugoslovenska ekonomije je 1980. ostala bez spoljnog “goriva” i to je postalo osjetno tokom osamdesetih godina, koje su obilježene odlaganjem otplate dugova. Jugoslovenaska ekonomija ne samo da nije imala kapaciteta za otplaćivanje postojećih dugova, nego je i sam njen kapacitet da funkcioniše u nesmanjenom obimu zavisio od novih zaduživanja.